User:MonsterHigh33/sandbox
Esteticizam
[edit]
Esteticizam (takođe poznat i kao estetski pokret) je bio umetnički pokret u kasnom 19. veku koji je davao prednost estetskoj vrednosti književnosti, muzike i umetnosti nad njihovim društveno-političkim funkcijama. Na ovaj pokret su značajan uticaj imali estetski ideali nemačke romantičarske škole, umetnička kritika Džona Raskina i francuski autori poput Teofila Gotjea i Šarla Bodlera. Izreka „umetnost radi umetnosti” je dobar primer kako estetika smatra da umetnost treba da bude stvorena radi nje same, a ne u moralne, metaforičke ili druge didaktičke svrhe. Odnosno, umetnost je sredstvo za sebe; ne bi trebalo da unapređuje moralne, didaktičke ili političke ciljeve; i tako ga ne treba ocenjivati po neestetskim standardima. Kako je to tačno esteticizam definisan? Stilski je definisan pretencioznošću, arhaizmima, a povremeno i opskurnošću. Esteti su verovali da bilo koja tema može biti prelepa u umetnosti, pa su neki od njih izabrali da prikažu morbidno i čudno u svojim kreacijama.
Poreklo
[edit]
Postoji mnogo debata oko toga kada i gde se esteticizam prvi put pojavljuje u britanskoj književnosti, ali linija se može povući od umetničke kritike Džona Raskina iz 1850-ih, preko umetnika i pisaca prerafaelitskog pokreta, kao i spisa Voltera Patera do dela Oskara Vajlda, i estetizam je dostigao vrhunac kao kulturni trend 1870-ih i 1880-ih pre nego što je ustupio mesto dekadentnom estetizmu iz 1890-ih. Esteticizam je bio idealistički odgovor na materijalizam viktorijanske kulture srednje klase, kao i na efekte industrijalizacije i masovne proizvodnje. I zbog toga su se esteti povukli u svet umetnosti u pokušaju da pobegnu od onoga što su videli kao ružne kvalitete viktorijanskog društva srednje klase. Kao rezultat toga, pored književnosti i vizuelnih umetnosti, estetizam je imao uticaj na industrije uključujući modu, dizajn nameštaja, dekorativnu umetnost i arhitekturu.
Estetički kvalitet
[edit]Esteticizam samo pita da li je pesma ili slika lepa ili smislena kao samostalno umetničko delo da bi se procenio njen kvalitet. Ovo se naziva subjektivnom percepcijom lepote, koja postaje glavno merilo za određivanje vrednosti. Ovo je u oštroj suprotnosti sa tradicionalnim metodom procene književnosti i umetnosti po tome koliko blisko odražavaju stvarni život ili po moralnim lekcijama kojima bi mogli da daju na gledaoce ili čitaoce. Estetika je odredila žanr pripovetke kao raskošnim, gotovo poetskim stilom. U mnogim slučajevima, nema mnogo zapleta; radije, naglasak je na raspoloženju i karakteru, maštovitom otelotvorenju znanja i portretisanju umetnika ili osetljive osobe koja pokušava da živi u skladu sa idealima u surovom okruženju.
Estetska likovna umetnost
[edit]
Estetski pokret su popularizovali umetnici među kojima su Simeon Solomon, Džejms Meknil Visler, Dante Gabrijel Roseti, Albert Džozef Mur, GF Vots i Obri Berdsli. Umetnički radovi Edvarda Bern-Džonsa bili su izloženi u Galeriji Grosvenor, što je pomoglo u promociji pokreta, ali zato što je narativno i sadrži moralne ili sentimentalne prizvuke, izvan je deklarisanog delokruga pokreta.
Esteticizam u književnosti
[edit]Oksfordski profesor Volter Pater, čiji su eseji objavljeni 1867–1868, u velikoj meri je uticao na britanske dekadentne pisce. U ovim esejima, Pater je tvrdio da život treba živeti aktivno i sa idealom lepote. U kasnom 19. veku, mladići koji su bili zainteresovani za umetnost imali su veliko poštovanje za njegovu knjigu Studije istorije renesanse (1873).
Autori i umetnici estetskog pokreta često su tvrdili da umetnost treba da nudi sofisticirano senzualno zadovoljstvo, a ne da širi sentimentalne ili moralne poruke. Shodno tome, odbacili su ideju o umetnosti kao o nečemu moralnom ili korisnom, „Umetnost radi istine“.
Džon Kits, Persi Biš Šeli i neki od prerafaelija, koji su i sami bili naslednici romantičarskog duha, bili su prethodnici esteta. Postoji nekoliko značajnih paralela između ideologija prerafaelita i esteta: posvećenost pojmu „umetnost radi umetnosti“, obožavanje lepote i doživotna potraga za njom, bekstvo kroz vizuelne i književne umetnosti, pedantno i samosvesno zanatstvo, i zajednički interes za spajanje umetnosti različitih medija. Poema Teofila Gotjea L'Art, koja je pesnika izjednačila sa vajarom i slikarom, unapređuje poslednju tačku.
Dva autora koja su najuže povezana sa esteticizmom su Dante Gabrijel Roseti i Edvard Bern-Džons. Međutim, oni se nisu pridržavali načela „umetnost radi umetnosti“, umesto toga, radije da „duhovno ponavljaju one vrednosti boje, lepote, ljubavi i čistoće koje je sumorni, nemirni, obeshrabrujući svet sredinom devetnaestog veka zahtevao tako mnogo". Prerafaelitski eskapizam u umetnosti i poeziji povezan je sa ovom izjavom lepote u depresivnom svetu.
Najbolji britanski eksponenti bili su Dante Gabrijel Roseti, Džejms Meknil Visler, Oskar Vajld i Aldžernon Čarls Svinbern, od kojih su svi bili pod uticajem francuskih simbolista. Ovi autori i njihov stil pisanja parodirani su u komičnim časopisima poput Panča (Punch), posebno u delima Džordža Du Morijea, kao i u Gilbertovoj i Salivanovoj komičnoj operi Strpljenje (Patience) i drugim delima poput drame F. C. Burnanda Pukovnik.