User:Loni011

Politički Identiteti

http://forum.ateisti.com/ow_userfiles/12757/plugins/base/86-ekodrus%20odvojeni.png </gallery>

 Da bismo otkrili vlastit politički identitet, najpre se treba opredeliti za koji smo ekonomski i za koji društveni koncept. Spajanjem tih opredeljenja dobijamo politički identitet.

File:Http://forum.ateisti.com/ow userfiles/12757/plugins/base/86-ekodrus odvojeni.png

EKONOMSKO ODREĐENJE komunizam; socijalizam; cantar; neoliberalizam;

SOCIJALIZAM je ekonomski koncept, koji forsira javni sektor i javnu svojinu. Socijalisti se dele na klasične socijaliste i tvrde socijaliste-komuniste. SOCIJALISTI (u užem smislu) smatraju da društvo bolje funkcioniše kad se bazira na javnom sektoru. Država je ta, koja treba da kontroliše ekonomiju. Socijalisti smatraju da solidna primanja ne zaslužuju samo uspešni i zaposleni već i penzioneri, nezaposleni i socijalno ugroženi. Da bi se to postiglo, potrebni su veliki porezi, koji su sastavni deo socijalizma. Od para prikupljenih preko njih, novac se preliva u fondove ugroženih i tako dolazi do određenog izjednačavanja. Po socijalističkom ekonomskom konceptu školstvo i zdravstvo treba da su što jeftiniji, a po mogućstvu i besplatni.

KOMUNISTI predstavljaju krajnje krilo socijalista. Za razliku od klasičnih socijalista, kojima ne smetaju privatnici ako zapošljavaju i hrane mnoge i plaćaju velike poreze, komunisti nisu ni za kakav kompromis. Zalažu se za potpuno ukidanje privatne svojine osim najličnijih stvari: kuće, nameštaja, dvorišta i bašte.

Ključna razlika: UMERENA LEVICA – uvažava samo tekovine francuske revolucije. (sekularna država, radnička prava, republikanizam) KRAJNJA LEVICA – uvažava tekovine i francuske i oktobarske revolucije. (sve od francuske revolucije + potpuno ukidanje privatne svojine i višestranačke demokratije) NEOLIBERALIZAM je ekonomski koncept, koji forsira privatni sektor i slobodno tržište.

NEOLIBERALI su za što manje mešanje države u ekonomska pitanja. Smatraju da država svojim intervencijama i velikim porezima veoma usporava i guši razvoj privrede, a time i sveopšti napredak. Polaze od tog da je za uspeh jednog društva najbolje forsirati rad i one, koji uspešno privređuju, dok nerad (nezaposlenost) ne treba nagrađivati velikim primanjima jer u takvom društvu na duže staze niko neće želeti da radi. Smatraju da se nezaposlenost najbolje rešava razvojem i grananjem nesputane privrede, čime u praksi dolazi do novih i novih radnih mesta. Po neoliberalima u poštenom otvorenom tržištu, privreda cveta i razvija se pa građani mogu da biraju gde će raditi, čime su isključene mogućnosti lošeg ponašanja šefa, malih plata i maltretiranju radnika. Po njima u društvu razvijene i konkurentne privrede, radnici lako mogu da nađu drugo dobro radno mesto, čime se poslodavcima ne isplati da budu loši prema njima ili ih malo plaćaju. Neuspešnim privrednicima država ne treba veštački da pomaže (ograničavanjem uvoza stranih proizvoda da bi se domaći proizvod na silu prodavao). Umesto tog neuspešan privrednik treba da se preorijentiše na drugu delatnost.

Nisu za besplatno školstvo jer smatraju da škole treba da plaćaju samo oni, koji žele da se školuju, a ne da država porezima uzima novac od svih, da bi iz istog budžeta plaćala školovanje samo nekih. Međutim mogu biti za vrlo jeftino i školstvo i zdravstvo.

Prefiks ,,neo’’ dodat je terminu ,,liberalizam’’ da bi se napravila razlika između ekonomskih liberala i liberala po pitanju ljudskih prava, koji ne moraju biti za ovaj ekonomski koncept.

Ekstremno krilo neoliberala bio je FEUDALIZAM. FEUDALIZAM je bilo društvo u kome je sve zasnovano na privatnom sektoru. Država nije imala uticaja ni na sudstvo i policiju. Ovaj koncept je prevaziđen jer su savremeni neoliberali postigli konsezus da bar sudstvo, policija i parlement, a često i još neke stvari moraju biti pod upravom države jer se jedino tako postiže da nijedan pojedinac, ma koliko bogat, ne može biti iznad zakona.

EKONOMSKI CENTRIZAM predstavlja koncept kompromisa javne i privatne sfere.

CENTRISTI ne forsiraju samo javni ili samo privatni sektor jer smatraju da su red, rad, stručnost i poštenje daleko bitniji za ekonomski uspeh od toga da li je neka fabrika/firma javna ili privatna.

Oni su za kompromis. Ukoliko je sve više onih, koji ne žele rade jer im država obezbeđuje dobar život od socijalne pomoći, okrenuće se neoliberalnim zakonima i smanjiti poreze, koji bi se izdvajali nezaposlenima da bi podstakli rad. Ukoliko su penzije ili socijalna pomoć mali, centristi će se okrenuti socijalističkim zakonima.

Isto važi za školarine. Ako su prevelike i nedostupne, centristi će se okrenuće socijalističkom konceptu i gledati da ih smanje. Ako su premale da bi prosvetarima omogućile pristojan život, zalagaće se za povećanje školarina.

Ukoliko su penzioneri najugroženiji, izabraće socijalistički koncept. Ukoliko su najugroženiji mladi, koji ne mogu da nađu posao jer država porezima guši firme i kompanije, koje time onemogućava da se šire i zaposle više ljudi, centristi će se okrenuti neoliberalizmu.

Svrstavanje srpskih stranaka i pokreta prema ekonomskom konceptu File:Http://forum.ateisti.com/ow userfiles/12757/plugins/base/87-eko partije.png

U Srbiji su dominanti ekonomski centristi. Dve najveće partije su centrističke, kao i DSS a na istoj su poziciji i svi klerikalni pokreti. Često se čuje da OBRAZ iskazuje jednak prezir i prema komunistima i prema neoliberalima.

Socijalističke partije su manje, ali imaju uticaja. Čak 4 su u vladi (SPS, PUPS, SDP i LSV) jedna je parlemantana opozicija (SDU), dok Vulinov Pokret Socijalista nije prešao cenzus.

Od neoliberala, u vladi je G17+, zaslužna za privatizaciju velikih preduzeća, neoliberalna perjanica predhodne, Koštuničine vlada, bila je Nova Srbija Velje Ilića, takođe zaslužna za privatizaciju mnogih preduzeća ali i za razvoj malih privatnih preduzeća u Čačku, dok je u večitoj opoziciji LDP, koji je formalno više za neoliberalni koncept, ali je u praksi bio jedini koji kritikuje monopol tajkuna. Njihova pozicija je — privatizacija da, ali poštena i bez monopolisanja.

DRUŠTVENO ODREĐENJE

fašizam; konzervativizam; klasična demokratija; liberalizam; anarhizam;

FAŠIZAM je društveni koncept po kome je većinski kolektiv (nacija, država, religija) iznad svega. Prema fašistima kolektiv (narod) je jači ukoliko su njegovi pripadnici što jedinstveniji i u najbitnijim crtama što sličniji jedni drugima. Smatraju da će bez tog jedinstva čitav kolektiv (narod) u praksi oslabiti i tako slab biti lak plen susednim kolektivima (narodima). Manjinama bilo koje vrste (nacionalna, verska, seksualna, ideološka) ne treba dati prostora za javno delovanje već ih naterati da se asimiluju s većinom. Diskriminacije su dopuštene.

Bez obzira da li je ponikao u sredini, koja je hrišćanska, muslimanska, budistička, jevrejska ili pak ateističko-boljševička, fašista će po pravilu podržiti ideološko jedinstvo i sveopštu dominaciju većine, kojoj pripada.

KONZERVATIVIZAM je društveni koncept, po kome su većinski kolektiv (narod, država, religija) i interesi većinskog kolektiva bitniji od ljudskih i manjinskih prava, ali ne znači da ta prava ne postoje, niti da je diskriminacija manjina legitimna. Konzervativci smatraju da je jedinstvo nacije vrlo bitno i zato navijaju za dominaciju jedinstvene ideologije, religije i moralnog sistema u svom narodu iako nisu za sankcionisanje drugačijih. Konzervativci su specifični po tome da žele da zadrže (konzerviraju) stari sistem vrednosti i nacionalnu autentičnost nasuprot uticajima sa strane.

KLASIČNA DEMOKRATIJA podrazumeva kompromisnu struju između konzervativizma i liberalizma. To je koncept, koji u podjednakoj meri uvažava i interese kolektiva (države, nacije) i ljudska i manjinska prava. U praksi svake klasične demokratije dolazi do toga da većina odlučuje, po čemu su slični konzervativcima. Međutim ovaj, centristički koncept ipak obezbeđuje i demokratiju, koja konzervativcima nije prioritet. Manjine nisu forsirane, ali uživaju zaštitu, ljduska prava, pravo na nesmetano delovanje.

LIBERALIZAM je društveni koncept, po kome su ljudska i manjinska prava prioritetne vrednosti, a država svoje interese treba da usaglasi s tim, a ne obrnuto. Umesto insistiranja na jedinstvu nacije, monopolu nad etikom ili konceptom života i smrti, koje propisuju velike religije, liberali su za individualizam i forsiranje specifičnosti. Po liberalima svako može da radi šta želi sve dok ne ugrožava bezbednost drugog. Za razliku od konzervativaca, koji forsiraju većinu i većinski sistem vrednosti ili klasične demokratije, koja bi svima da da proporcionalni prostor, liberali često forsiraju upravo manjinska ljudska prava (feminizam, lgbt, nacionalne i verske manjine) jer smatraju da u praksi nema drugog načina da slabiji dođu na istu ravan s jačima sem ako se ne forsira njihova borba.

ANARHIZAM je koncept, po kome je država ne samo nevažna u poređenju s ljudskim pravima već je i u svakom smislu nepotrebna i prevaziđena. Zato je treba ukinuti kao i sve vojske i monopol nad etikom, koje drže velike religije. Umesto država, koje po anarhistima predstavljaju represiju za slobodnog čoveka, treba da postoje komune, kojima će se ljudi priključivati na dobrovoljnoj bazi. U okviru komuna će živeti i privređivati.

PRIMER Dok fašisti kao obavezu propisuju odlazak u vojsku radi odbrane zemlje, visok natalitet i dominaciju većinske religije, konzervativci to takođe podržavaju, ali ništa ne propisuju pod moranje. Klasične demokrate su za dijalog za i protiv. Liberali su otvoreno protiv obavezne vojske i monopola jedne religije, ali to ne spore onima koji bi da idu u vojsku i budu patriote da to budu ako žele, dok su anarhisti protivi obavezne i neobavezne vojske, kao i protiv zvaničnih religija i postojanja država.

Svrstavanje srpskih stranaka i partija prema društvenom opredeljenju File:Http://forum.ateisti.com/ow userfiles/12757/plugins/base/84-dru praksa.png

Srbija je uglavnom konzervativna. Najviše je i konzervativnih partija (SNS, DSS, SRS, JS, NS, SPO, G17+) a najveće im je i biračko telo. Od njih najumereniji je G17+, koji su članovi evropske konzervativne internacionale. Oni su dakle konzervativni na evropski način, što je mnogo blaža varijanta u odnosu na konzervativizam na balkanski način (Velja Ilić, Palma), koji često forsira patrijarhat i ruralnost u odnosu na urbanost i ravnopravnost polova.

U odnosu na tu grupu konzervativnih partija, vladajuća Demokratska Stranka je za nijansu modernija.Kao i u ekonomiji, oni su i ovde na poziciji centra — dakle klasična demokratija,što znači da je DS sveukupno gledano ekstremni centar svega.

Najliberalnije partije u Srbiji su LDP, SDU i LSV i u novije vreme SPS. Za razliku od prve 3 partije, koje od svojih osnivanja ljudska i manjinska prava postavljaju iznad svega,SPS im se u tome pridružio relativno skoro, kad je lgbt aktivisti ponudio funkciju u glavnom odboru stranke.

SPAJANJE Ako ste se odlučili za jedan ekonomski i jedan društveni koncept sledi spajanje, ali ne može se spojiti sve sa svim. Komunizam se u teoriji ne može spojiti s fašizmom (mada je u praksi bilo primera), a anarhizam ide samo uz krajnje ekonomske koncepte jer centristički i umereno levi/desni podrazumevaju postojanje države, protiv koje se anarhisti zalažu.

File:Http://forum.ateisti.com/ow userfiles/12757/plugins/base/91-ekodrus spojevi.png

Svrstavanje srpskih partija i pokreta prema političkom konceptu File:Http://forum.ateisti.com/ow userfiles/12757/plugins/base/92-pol praksa.png