User:Jovan175/sandbox

Нацистичка окупација Eвропе

Увод

Нацистичка Немачка је у периоду (1938~1945), под владавином Адолфа Хитлера покорила готово читаву Eвропу, под непосредном контролом Немачке или њених савезника. Након 1933. године и Хитлеровог доласка на власт Немачка је настојала да се, агресивним путем шири на територије које је сматрала да јој припадају. Почевши од Аншулса 1938. године преко Другог светског рата и пораза у њему. Период немачке окупације Eвропе траје од 13.марта 1938. гдоине (Aншулса) до пада Баерлина 9. маја 1945.године.

Аншлус (март 1938)

Аншлус означава историјски догађај када је нацистичка Немачка анектирала Аустрију 13. марта 1938. године. Реч је немачког порекла, а користила се као назив после Првог светског рата за прикључење Аустрије Немачкој након слома

Austrougarska Након распада Аустроугарске формирана Немачка Аустрија, њен је привремени парламент изгласао прикључење Немачком. Савезници (нарочито Француска и Италија) су се успротивили Аншлусу, тако да је забрана Аншлуса ушла у уговоре о миру са Немачком (чл.80) и са Аустријом (чл.88). Аустрија и Немачка су остале две државе све до 12. марта 1938. године, непосредно пре тога Хитлер је око уједнињења две државе преговарао са аустријским канцеларом Курт фон Шушнигом је морао да попусти и да већу власт нацистима.Недуго после тога је морао да поднесе оставку, што је проузроковало кризу у земљи, јер је председник Аустрије Вилхелм Миклас одбио да прогласи нацисту Артура Зајс-Инкарта за новог канцелара. Хитлер и Херман Геринг су аустријским нацистима обећали војну помоћ у случају да буде потребна, а до ње је и дошло 12. марта 1938. године, дан када су немачке трупе умарширале у Аустрију. Отпора није било јер је Шушниг у свом познатом радио говору рекао да не жели да пролива немачку крв. Дан након тога, одржан је референдум на коме је 99,7% гласача гласало позитивно за Аншлус, уз велико питање колико је референдум у таквим условима могао да буде слободан и демократски.

Oкупација Чехословачке(1938)

Немачка окупација Чехословачке започела је немачком анексијом Судета 1938. године, наставила се мартовском инвазијом на Чешку и стварањем Протектората Чешке и Моравске, а до краја 1944. проширила се на све делове бивше Чехословачке. Адолф Хитлер је окупацију Чехословачке образложио наводном патњом етничких Немаца који су живели на њеној територији.

После аншлуса Аустрије нацистичка Немачка је у марту 1938. године, кренула у дања освајања, и прва мета на том путу била је Чехословачке као део Хитлерове амбиције, коју је реализовао Минхенским споразумом у септембру 1938. године. Окупација је почела укључивањем Судетске области у састав Немачке, 1. октобра 1938. године, што је остатак Чехословачке учинило слабим и немоћним да се одупре каснијој окупацији. Након окупације поробљени народ је наставио да пружа отпор окупатору. Најважнији догађај отпора била је операција Антропоид, атентат на Рајнхарда Хајдриха, заменика вође СС-а Хајнриха Химлера и тадашњег заштитника Чешке и Моравске. Бесан, Хитлер је наредио хапшење и погубљење 10.000 насумично изабраних Чеха.

Инавзија на Пољску (1939)

Инвазија је почела 1. септембра, дан после инцидента код Глајвица, немачке трупе су без објаве рата напале Пољску са севера, југа и запада. Први напад одиграо се 1. септембра 1939. у 4:45 ујутру, када је немачки бојни брод Шлезвиг-Холштајн почео да бомбардује пољски гарнизон на полуострву Вестерплате. Гарнизон од 180 пољских војника је 7 дана одолевао нападу. У 5 часова, немачке копнене снаге су прешле у општи напад на фронту од Источне Пруске до Словачке.Копнене снаге су у борбама 2 и 3 сптембра заузеле. Већ првог дана рата немачка је успела да споји своју војску из источне пруске и територијлне немачке, тако што су освојили град Гдањск. У току 2. и 3. септембра Немци су успели да заузму и Млаву, да униште 8. пољску дивизију и да источно од Млаве забију дубок клин скоро до Нарева, наилазећи само на слабији отпор. Тим двеју победама немци су добили могућност да лакше маневришу и опкуржују Пољске армије и уништавају их. Већ до 8. септембра јединице Вермахта стижу до предграђа Варшаве.Због ових успехта Вермахта

све наде Пољака да ће се успети одбранити су врло брзо распршене из два разлога - Немци су, користећи технике блицкрига, у потпуности изненадили Пољаке брзином свог напредовања, а француска офанзива у Сарској области, која је требало да растерети Пољаке, одмах је заустављена.По тајном немачко-руском уговору од 24. августа 1939, снаге Црвене армије су 17. септембра ушле у источну Пољску и без неког већег отпора избио на унапред договорену демаркациону линију која мање-више одговара данашњој пољској граници.. Овим су Пољски одбрамбени планови потпуно осујећени. Суочена са два фронта, пољска влада је наредила хитну евакуацију свих својих трупа у неутралну Румунију. Борбе су завршиле 6. октобра до када су Немачка и Совјетски Савез поделили и анектирали целу Пољску, док је њена војска капитулирала.

Операција Везерибунг (1940)

Операција Везерибунг је било тајно име за напад нацистичке Немачкe на Данску и Норвешку, а та операција уједно је и почетак норвешке кампање. Име долази из немачког језика, а у преводу значи Операција Везер-вежба (Унтернехмен Wесерüбунг), по реци Везер у Немачкој.У рано јутро 9. априла 1940, на Везертаг ("Везер дан"), Немачка је покренула инвазију на Данску и Норвешку, због отворене француско-британске расправе о окупацији наведених земаља. Након инвазије Немци су владама у Данској и Норвешкој рекли да је Вермахт дошао у циљу заштите њихових земаља, неутралних држава, против француско-британске агресије. Разлике у рељефу и климама ову су операцију за Немачку учинили врло различитом од осталих.Стратешки, Данска је била важна Немачкој као одскочна позиција да би заузела Норвешку, још уз то, била је држава која је граничила с Немачком, и морала је бити контролисана. Дански положај на Балтику био је од велике важности, а контролом Данске, Немачка би била господар свих совјетских и немачких лука.

Мала и слаба, Данска је била врло погодна за немачке даље операције, а данска војска имала премале могућности за одбрану. У раним јутарњим сатима, неколико данских јединица сукобило се са немачкима, па су претрпјели одређене губитке - 16 мртвих и 20 рањених. Нијемци су имали непознат број жртава, али при тому су имали уништених 12 оклопних возила, мотоцикла и неколико аутомобила. Четири немачка тенка била су оштећена и један авион типа Хајнкел Хе 111 је оборен. Два немачка војника била су заробљена.

Тренутак пре службеног почетка инвазије 9. априла, немачки амбасадор у Данској, Ренте-Финк, позвао је министра спољних послова Данске Минха и затражио састанак с њим. Када су се сусрели, Ренте-Финк га је обавестио да су немачке трупе кренуле у заштиту Данске против француско-британског напада. Немачки амбасадор је тражио да се дански отпор одмах прекине, и успостављен је контакт између данске Владе и немачких оружаних снага. Ако Данска не би пристала на захтеве, Луфтвафе би бомбардовао главни град Данске, Копенхаген.У 04:20, по локалном времену, 1.000 пешадинаца пристигло је у копенхагенску луку и брзо заробљавају дански гарнизон без испаљеног метка. Краљевска гарда је првобитно пружила отпор нрмцима у самој престоници али су се брзо и они предали и Данска је капитулирала.

Напад на Норвешку (1940)

8. априла 1940. , Кампфгрупе 5 опажен је од стране норвешког одбрамбеног пловила Пол III. Пол III је отворио ватру на Немце, а њен капетан Лиф Велдинг-Олсенп остао је прва норвешка жртва рањена у рату.Њемачки падобранци су се спустили на Форнебу, кјевишку узлетницу и ваздухопловну базу Соја – то ће касније постати први напад падобранаца у историји; међу Луфтвафеовим падобранцима био је и Рајнхард Хајдрих.Видкун Квислинг је преко радија прогласио државни удар, сто јр дирктно утицало на бржи пад Норвешке.Захваљујући потапању Блицхера, краљевска породица, Влада и министри избјегли су њемачку војску и побегли;

Краљ Хокон VII одбио је предају градова и села Берген Ставангер, Ејгерсунд, Кристијансанд, Арендал, Хортен, Трондхејм и Нарвик окупирани су у року од 24 сата.С евакуацијом краља и кабинета из Молдеа у Тромсеу 29. априла, и савезничког повлачења из Ондалснеса 1. маја отпор у јужној Норвешкој је завршен.Посљедња тврђава Хегра одупирала се немачким нападима до 5. маја.Норвешка је капитулирала (иако су се неки наставили борити као покрет отпора све до њемачке капитулације 8. маја 1945.) 10. јуна 1940, два месеца после Везертага, Норвешка је постала једна од земаља које је окупирала Немачка.

Немачки напад на Француку (1940)

Битка за Француску или Пад Француске представља немачку инвазију на Француску и земље Бенелукса током маја и јуна 1940. године. Напад немачких снага почео је 10. маја 1940, чиме је завршен Лажни рат. Инвазија се састојала из две главне операције. У првој, Фал Гелб, немачке оклопне снаге су продрле преко Ардена како би онемогућиле савезнички продор у Белгију. Многе савезничке снаге су евакуисане из Денкерка у операцији Динамо. У другој операцији, Фал Рот, која је почела 5. јуна 1940, немачке снаге су пришле с леђа Мажино линији и тако су је неутралисали. Италија је објавила рат Француској 10. јуна 1940.У складу са планом „Гелб“, немачка Врховна команда је пребацила на Запад три групе армија са укупно 136 дивизија. Од тога су 10 дивизија биле тенковске, а 7 моторизоване. Целокупна ова групација је имала 2.580 тенкова, 3.824 авиона, 7.378 артиљеријских оруђа калибра 75 мм и више милиметара. Немачке снаге биле су разврстане у Групу армија „А“, „Б“ и „Ц“.Октобра 1939. француски писац Ролан Доржеле посетио је француски фронт у својству ратног репортера и написао је чланак о истуреним положајима на Лорени под насловом Лажни рат. Овај термин ће се касније употребљавати да означи недостатак борби на Западном фронту. Французи нису са одушевљењем ишли у овај рат.Напад на Белгију и Холандију био је део напада на Француску. Ове земље напала је Група армија Б. То је био план немачких снага да увуку што веће снаге Савезника док снажнији напад изврше на неком другом месту и са што јачим снагама, нарочито оклопним.

Немачка инвазија Холандије трајала је од 10. маја 1940. године до 14. маја 1940. године када су се главне холандске снаге предале немачким јединицама. Као што су напали Холандију тако су Немци извршили инвазију на Белгију. Инвазија Белгије трајала је 18 дана у мају 1940. године, а завршила се окупацијом Белгије након предаје белгијске војске. 10. маја 1940. године Вермахт је напао Холандију, Белгију и Луксембург под оперативним планом „Гелб“. Савезничке армије су покушале да зауставе немачке снаге у Белгији јер су веровале да ту иде главни немачки напад и да се све одвија по плану из Првог светског рата. Ту су савезничке снаге начиниле велику грешку.Након пада Бенелукса, остатак савезника је био доста веци број тенкова од немаца,такође Француске тенкове је било теже бробити. Немачки план је био да се пробију кроз Ардене затим да освоје Седан затим да се крећу ка Ламаншу у правцу Сент Кантен, Ајмен , Абервил, Болуњ и тиме опкруже у пределу Денкерка у чему су и успели.Тако су одсекли највећи део савезничких снага и касније се спустили ка Паризу и освојили га. У 15:15 је стала дугачка поворка немачких кола на једном пропланку у Компјењској шуми, где је 11. новембра 1918. Немачка прихватила свој пораз у железничком вагону који је тада служио као командно место врховног савезничког команданта Фоша. Тај вагон је опет стајао ту. Немци су га претходне ноћи на брзу руку извукли из музеја и пребацили га на ово место. У пратњи Геринга, Хеса, Редера, Кајтела и Рибентропа, Хитлер се упутио ка оближњој спомен плочи. Нико није проговорио ни речи. Хитлер се попео на споменик и прочитао текст: ”Овде је 11. новембра 1918. посустао злочиначки понос Немачког Рајха, који су потукли слободни народи које је он хтео да пороби”.Онда је пришао вагону и сео на место где је 1918. седео Фош. Било је 15:30.

Француска делегација је стигла на пропланак. Оно чега су се плашили када су кренули из Париза, обистинило се. На месту где је Француска славила своју највећу победу требало је сада да призна свој највећи пораз.Француска је капитулирала у вагону су 21. јуна 1940.

Операција Морски лав (1940)

Операција Морски лав је било име за немачки план инвазије Уједињеног Краљевства у Другом светском рату. Припреме за напад на Уједињено Краљевство започео је одмах након пада Француске, када је преовлађујуће осећање у Немачкој било да је рат на западу добијен. Међутим, Британија је одбила да отпочне мировне преговоре због чега је Немачка била принуђена да предузме конкретне мере како би сломила британски отпор.Битка за Британију била је део немачке Операције Орао која је покренута како би се остварила премоћ у ваздуху и уништило Британско краљевско ратно ваздухопловство чиме би се створили предуслови за инвазију. Међутим, ова операција ће постепено одступити од свог првобитног задатка и претвориће се у стратешку бомбардерску кампању усмерену углавном против цивилних циљева. Врховна команда копнених снага планирала је да први талас инвазије буде сачињен од девет дивизија које би се искрцале на енглеској обали као и од две падобранске дивизије које би извршиле десант у позадини противничке одбране. Искрцавање је требало да буде извршено да делу британске обале од Довера до Портсмута. 17. септембра 1940. године операција је одложена на неодређено време. Адолф Хитлер је и даље био уверен да ће се Британија предати након што СССР буде поражен. По њему, Британија би после пораза Совјетског Савеза остала потпуно изолована и без савезника у Европи. Улазак САД у рат и преокрет код Стаљинграда дефинитивно су ставили тачку на било какву идеју да би немачке трупе могле да се искрцају у Британији. Неуспех да се успешно оконча рат на западу учиниће стварним страховање немачке врховне команде о опасности вођења рата на два фронта.

Операција Марита (1941)

Битка за Грчку (7. април – 30. април 1941), кодног назива Операција Марита је наставак грчко-италијанског рата и име за немачку инвазију Грчке. Напад на Грчку је део шире Балканске кампање у Другом светском рату.Истовремено са нападом на Југославију 6. априла 1941, немачке снаге започеле су операције и у Грчкој. Грчки граничари су на самој граници пружили краткотрајан али снажан отпор а касније су се, под борбом, повукли на утврђене положаје Метаксасове линије.Ујутро, 7. априла, уз снажну артиљеријску, тенковску и ваздушну подршку немачке јединице су кренуле у напад, али опет беасиз значајнијих успеха.. До 9. априла Грци су храбро и упорно бранили своје положаје на линији источно од планине Белацие где се налазило тежиште немачког напада. Међутим, грчка Источномакедонска армија нашла се у тешком положају када је немачка 2. оклопна дивизија 18. корпуса прешла југословенско-грчку границу, заобишла леви бок грчких јединица и 9. априла у 07.00 часова заузела град Солун. Дана 13. априла у напад је кренула 9. италијанска, а 14. априла и 11. италијанска армија са својих положаја у Албанији. Истовремено немачке снаге поступно су свладавале отпор грчко-британских јединица код Олимпа и наставиле напад до избијања у Тесалији. До 21. априла немачко-италијанске јединице наставиле су да концентрисано надиру у намери да опколе и разбију грчко-британске јединице које су и даље пружале отпор. Немачко ваздухопловство снажно је бомбардовало луке у Јонском и Егејском мору, а ловачки авиони стално су тукли грчко-британске колоне. Након што су 19. априла немачке јединице избиле у Тесалију и заузеле град Ларису,[2] а делом јединица наставили према Јанини с намером да пресеку одступницу грчким снагама које су још биле у Епиру.

Енглези, увидевши немогућност даљег ефикасног пружања отпора у Грчкој и забринути због слабе одбране острва Крит, које је својим идеалним положајем омогућавало контролу над источним Средоземљем започели су евакуацију својих јединица из Грчке. То је пољуљало морал грчким војницима и официрима, али су они решили наставе да пружају отпор. Британци су се повукли у ноћи 19. на 20. априла Тако је 23. априла у Солуну потписана капитулација грчке војске. Истог дана грчки краљ Ђорђе II влада напустили су Атину и авионом побегли на острво Крит.Немци су 28. априла заузели Атину и заробили око 8.000 британских војника са комплетним наоружањем и опремом. Следећег дана је заузет и Пелопонез.

Априлски рат (1941)

Априлски рат је име за инвазију Сила Осовине (кодног назива Директива 25) на Краљевину Југославију која је почела 6. априла 1941. Ова операција означава почетак Другог светског рата на територији Југославије.Напад је извршен копненим путем, из више праваца. Немачке, италијанске и мађарске трупе продрле су на територију Југославије из правца Италије, Аустрије (тада већ у саставу Немачке), Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније. Дана 6. априла тешко је бомбардован Београд. У исто време отпочео је и немачки напад на Грчку под кодним називом операција Марита.У ноћи између 5. и 6. априла, Немци се заузели Сип на Дунаву. Београд је бомбардован у рану зору 6. априла 1941. Хитлер је бацио на Београд разарајуће бомбе од 1.000 кг, а сама операција бомбардовања Београда имала је симболичан назив Казнена одмазда.ачене су велике количине бомби на стамбене четврти, а порушена је и Народна библиотека Србије у којој је изгорео највећи део материјала од непроцењиве вредности (културни геноцид). Нападом на Београд лично је заповедао немачки генерал-лајтнант Александар фон Лер чија је 3. ваздухопловна флота извршила бомбардовање града. Немачка авијација је напала веће градове попут Ниша, Лесковца, Крагујевца, Новог Сада, Сарајево , Мостара, Бање Луке.Југословенско краљевско ратно ваздухопловство се прво супротставило бројчано надмоћнијем непријатељу. Југословенски пилоти који су бранили небо изнад Београда показали су изузетну храброст и пожртвовање што је изазвало дивљење и код самог непријатеља. Иако херојски, отпор ЈКРВ је брзо утихнуо, због изадаје на свим фронтовима.Кључни продор извршила је немачка 12. армија из Бугарске. Она је већ била претходно концентрисана ради напада на Грчку. Напад на граничном фронту код Криве Паланке до планине Беласице, извршен је на трупе Треће армијске области (Моравска, Шумадијска и Брегалничка дивизија и Струмички одред). У нападу немачке 12. армије учествовали су 40. моторизовани корпус, 9. оклопна и 73 пешадијска и моторизована СС. бригада Адолф Хитлер и делови 18. корпуса, 2. оклопна дивизија, уз јаку подршку авијације. Већ у прва два дана немачке снаге решиле су главни задатак: пресекле Моравско-Вардарску долину и тиме одсекле Југословенску војску од сваког евентуалног наслона на савезнике, а уједно избиле на грчку границу у позадину грчког фронта у Тракија.Немачке јединице су ушле 10. априла у Загреб где је, у име поглавника Анте Павелића, пензионисани пуковник Славко Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску. Влатко Мачек, који је одмах по нападу Немаца напустио и окривио већ уздрману југословенску владу, а преко радија је позивао чланство своје Хрватске сељачке странке да буде лојално Трећем рајху.Без велике борбе, југословенска војска се 13. априла повукла ка Чачку, а у Краљево су из правца Крушевца уз мањи отпор ушле немачке дивизије.Престоница дрзаве је пала такодје 13. априла.Опуномоћеници Врховне команде југословенске владе, бивши министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић генерал Радивоје Јанковић, потписали су у згради чехословачког посланства у Београду, акт о капитулацији ружаних снага Краљевине Југославије, који им је издиктирао немачки командант, генерал Максимилијан фон Вајкс.

Операција Барбароса (1941)

Операција Барбароса назив је за Немачку инвазију Совјетског Савеза 22.06. 1941. године. Како би се избегао дебакл Наполеона чега се Хитлер подсвесно плашио немачки врховни командант (ОКW - Оберкоммандо дер Wермацхт)је по његовом наређењу израдио план за Операцију Барбаросса који се састојао од три групе немачких армије које напредују према својим потпуно одвојеним стратешким циљевима (Наполеон је напао само у смеру Москве). Та концепција сама по себи је била противна теорији Блитзкриега која се састојала у нападу две или више војних колона које би се спојиле у позадини противника опкољавајући и уништавајући га. Намешто да се те "војне групе" током напада на Совјетски Савез споје временом би се према плану Барбаросса оне требала одвојити у посебне делове ове огромне државе. Група армија "Север" је тако добила наређење да освоји Лењинград, Група армија "Центар" Москву, а Група армија "Југ" је требала избити на Волгу. Без обзира на то очигледно одступање од дотадашње немачке тактике ОКW је био самоуерен у коначну победу на истоку како би се потом могао обрачунати с Великом Британијом. Можда и завршно најважнији проблем овог планирања се састојао у потреби "неутрализације" Грчке и Југославије због чега ће план напада бити померем с половине мај на 22.06. 1941. што доводи до раног заглављивања немачке војске у јесењем руском блату, које је наступило такође и због слабог познавања ситуације у друмском и железничком промету СССР-а, јер многи путеви су били само уцртани на картама.

За овај напад Немачка је заједно с својим савезницима припремила свеукупно 4 306 800 војника, 4171 тенк и 4846 авиона тако да је почетком ратних операција имала више војника, али драстично мање тенкова и авиона. Након напада Вермахта моноги народи у СССР- у су подигли устанке и тако пружили помоћ Вермахту, истицали у се Естонци и Украјинци. Вермахт је напредовао огромном брзином, а Совјети су били затечени, за 18 дана рата Вермахт је освојио Белорусјију, Бесарију, Литванију, Летонију, Естонију и већи део Украјине. Како је рат одмицао Цовјети су били све више свесни догађаја и све више организовани и наносили све веће губитке Вермахту. Највише захваљујући Стаљину који је изместио индустрију на далеки исток и упознао народ са размерама освојања. Ипак немци су наставилин да продиру даље и долазе све даље и даље. Време је пролазило а како је долазила зима Немцима је било све теже, дужина фронта се повећавала. Хитлер се залетио нападом на Москву, који је већ дошао карјем године када су у Русији температуре ишле у минус и није више било тако лако напредовати. Совјети су победама одбила напад и кренула у контраофанзиву, и тиме пропада првобитан циљ напада операције.Рат се наставио и посе операције Барбароса и трајаће све до 1945. године, бојиште које је настало назива се Иточни фронт.

Референце

^[1] ^[2] ^[3] ^[4] ^[5]

^ Glantz, David M. Operation barbarossa.
^ Macksey, Kenneth. German invasion of England.
^ Јackson, Hulian (2003). The fall of france.
^ Tomasevic, Јоzo (2003). War and revolution in Yougoslavia 1941-1945.
^ Kitanović, Branko. Rat na zapadu.

[1] Glantz, David M. Operation barbarossa.

[2] Macksey, Kenneth. German invasion of England.

[3] Јackson, Hulian (2003). The fall of france.

[4] Tomasevic, Јоzo (2003). War and revolution in Yougoslavia 1941-1945.

[5] Kitanović, Branko. Rat na zapadu.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]