User:Antidiskriminator/Drafts of articles/Božidar Zečević

Božidar Zečević
Božidar Zečević
Born	Божидар Зечевић; Nevesinje, Ottoman Empire
Occupation	philosopher

This is the user sandbox of Antidiskriminator. A user sandbox is a subpage of the user's user page. It serves as a testing spot and page development space for the user and is not an encyclopedia article. Create or edit your own sandbox here.

Other sandboxes: Main sandbox | Template sandbox

Finished writing a draft article? Are you ready to request review of it by an experienced editor for possible inclusion in Wikipedia? Submit your draft for review!

Božidar Zečević was Serb philosopher from Nevesinje, Austria Hungary (modern-day Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina).^[1]

Bosnian Crisis

When he was student in Vienna, Zečević was leader of one secret society.^[2] He was also a member of the Sokol.^[3]

Austro-Hungarian annexion of Bosnia and Herzegovina caused deep unsatisfaction among members of Young Bosnia.^[4] Zečević was president of the "Rad" Society (since Autumn 1908)^[5] whose members he invited to Vienna to attend the conference held at the beginning of 1909.^[6] The decision of the conference was that tactics recommended by Masaryk is fruitless so direct struggle against Austria-Hungary was necessary.^[7] The same conference resulted with the decision to establish a secret revolutionary society for preparation for this struggle with Zečević being one of its first members.^[8]

Zečević was instructed in Serbian capitol Belgrade by Milan Pribićević, general secretary of Narodna Odbrana, and Ljuba Jovanović Čupa to develop secret organisation into villages of Bosnia and Herzegovina to prepare population to fight against Austria-Hungary.^[9] The Austro-Hungarian secret service followed activities of Zečević and learned about his meetings in Belgrade.^[10] In Belgrade Zečević convinced people from Narodna Odbrana to organize education for guerilla struggle for young men from Bosnia and Herzegovina, Prague and Zagreb.^[11]

To learn about methods of the secret activities Zečević travelled to Russia to join Russian revolutionaries.^[12] His travel to Russia was financed by secret organization from Bosnia and Herzegovina, while money was handed to him by Vasilj Grđić.^[13] Zečević stayed in Russia for about six months.^[14] In 1909 the first and the only student's house of Prosvjeta was opened in Mostar and Zečević was its first prefect.^[15] Zečević and Špiro Soldo were among the closest friends of Bogdan Žerajić.^[16]

World War I

When the World War I began Austro-Hungarian authorities in Bosnia and Herzegovina arrested notable professors and students in Mostar, including Božidar Zečević.^[17] Zečević along many Serb intellectuals were put to mass trials (Veleizdajnički proces), many of them sentenced to death. Zečević belonged to a group sentenced to 12 years in prison.^[18] He was interned to Arad concentration camp.^[19]

Interwar period

On 30 January 1919 Zečević attended constitutional assembly of the National Democratic Party (Nacionalna Demokratska Stranka).^[20] Božović was a board member of the "Belgrade Gajret" in period 1933—40.^[21]

References

^ Hercegovine, Istorisko društvo Bosne i (1954). Godišnjak. p. 90.
^ Nasa Skola. 1968. p. 499.
^ Мр Кристина Пантелић Бабић, СОКОЛСКИ ПОКРЕТ У ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1893. ДО 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ, page 110
^ (Dedijer 1978, p. 227): "Aneksija Bosne i Hercegovine, izvršena u oktobru 1908. godine, izazvala je nezadovoljstvo i vrenje među mladobosancima. ... Prvi članovi ovoga tajnog društva bili su Božidar Zečević, Pero Slijepčević, Dimitrije Mitrinović, Mihajlo Blagojević, ..."
^ (Bogičević 1965, p. 23)
^ (Stojnić 2014, p. 7): "Митриновић је из Загреба отишао у Беч и учествовао на једној широкој конференцији студената, коју је сазвао академац Божидар Зечевић, предсједник друштва "Рад"."
^ (Stojnić 2014, p. 7): " На тој конференцији је констатовано да Масарикова тактика "ситног рада" не може дати одређене резултате, па је одлучено да се оснује тајно револуционарно удружење које би своје чланове припремило за директну борбу против Аустроугарске."
^ (Stojnić 2014, p. 7): " На тој конференцији је констатовано да Масарикова тактика "ситног рада" не може дати одређене резултате, па је одлучено да се оснује тајно револуционарно удружење које би своје чланове припремило за директну борбу против Аустроугарске."
^ (Мастиловић 2013, p. 70):" Божидар Зечевић је у Београду добио инструкције од генералног секретара Народне одбране Милана Прибићевића и Љубе Јовановића Чупе, који су сматрали да је неопходно тајну организацију пренијети и по босанско-херцеговачким селима у сврху идеолошког припремања народа за борбу против Аустро – Угарске."
^ (Мастиловић 2013, p. 70)
^ (Мастиловић 2013, p. 70)
^ (Stojnić 2014, p. 7): " Божидар Зечевић је у јануару 1909. кренуо у Русију да би успоставио везу "с руским револуционарима и научио њихове методе тајног рада". "
^ (Мастиловић 2013, p. 70)
^ (Ljubibratić 1964, p. 115): "tako je poslije aneksione krize 1909. otišao u Moskvu Božidar Zečević, predsjednik društva bosansko-hercegovačkih studenata »Rad« u Beču, i tamo ostao oko 6 mjeseci. "
^ Мастиловић, Драга (28 November 2017). "МОСТАР КАО КУЛТУРНО СРЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА". http://srbiubih.com (in Serbian). Retrieved 23 June 2019. Шта су Мостар и Херцеговина значили Просвјети може да послужи и податак да је први, а до 1920. године и једини, Просвјетин дом за ђаке отворен у Мостару, 1909. године. Те године Српско-православна општина у Мостару уступила је зграду старе српске школе за Просвјетин ђачки дом. Први префект Дома био је Божидар Зечевић, а први управник Лука Грђић Бјелокосић. У периоду 1909-1914. године у њему је живјело укупно 355 Просвјетиних питомаца. {{cite web}}: External link in |website= (help)
^ (Dedijer 1966, p. 243):"Among his closest friends were two students born in the district of Nevesinje , Božidar Zečević and Špiro Soldo , ..."
^ Nasa Skola. 1968. p. 499.
^ (Stojnić 2014, p. 81)"
^ Glasnik Jugoslovenskog Profesorskog Drustva. 1930. p. 428. ....и Божидар Зечевић, послати у Арад у интернацију:
^ (Мастиловић 2013, p. 257)
^ Надир Х. Дацић, "Београдски Гајрет Осман Ђикић", Универзитет у Београду, Филолошки Факултет, 2015", pages 54—77

Sources

Dedijer, Vladimir (1978). Sarajevo 1914. Prosveta.
Stojnić, Bojan (2014). Млада Босна и сарајевски атентат: каталог изложбе. Arhiv Republike Srpske. ISBN 978-99938-735-9-4.
Мастиловић, Драга (2013). "СРПСКА ЕЛИТА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ КРАЉЕВИНЕ СХС/ЈУГОСЛАВИЈЕ (1918 – 1941), Београд, 2013 (in Serbian). UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOSOPHY.
Ljubibratić, Dragoslav (1964). Mlada Bosna i sarajevski atentat. Muzej grada Sarajeva.
Bogičević, Vojislav (1965). Sarajevski atentat, 28. VI 1914: pisma i saopštenja. Svjetlost.
Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo. Simon and Schuster.

^[1]

[[Category:Sokol members]]

^ Smith 2011, p. 2: "A quote verifying the information."

[Hercegovine1954-1] Hercegovine, Istorisko društvo Bosne i (1954). Godišnjak. p. 90.

[2] Nasa Skola. 1968. p. 499.

[3] Мр Кристина Пантелић Бабић, СОКОЛСКИ ПОКРЕТ У ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1893. ДО 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ, page 110

[4] (Dedijer 1978, p. 227): "Aneksija Bosne i Hercegovine, izvršena u oktobru 1908. godine, izazvala je nezadovoljstvo i vrenje među mladobosancima. ... Prvi članovi ovoga tajnog društva bili su Božidar Zečević, Pero Slijepčević, Dimitrije Mitrinović, Mihajlo Blagojević, ..."

[5] (Bogičević 1965, p. 23)

[6] (Stojnić 2014, p. 7): "Митриновић је из Загреба отишао у Беч и учествовао на једној широкој конференцији студената, коју је сазвао академац Божидар Зечевић, предсједник друштва "Рад"."

[7] (Stojnić 2014, p. 7): " На тој конференцији је констатовано да Масарикова тактика "ситног рада" не може дати одређене резултате, па је одлучено да се оснује тајно револуционарно удружење које би своје чланове припремило за директну борбу против Аустроугарске."

[8] (Stojnić 2014, p. 7): " На тој конференцији је констатовано да Масарикова тактика "ситног рада" не може дати одређене резултате, па је одлучено да се оснује тајно револуционарно удружење које би своје чланове припремило за директну борбу против Аустроугарске."

[9] (Мастиловић 2013, p. 70):" Божидар Зечевић је у Београду добио инструкције од генералног секретара Народне одбране Милана Прибићевића и Љубе Јовановића Чупе, који су сматрали да је неопходно тајну организацију пренијети и по босанско-херцеговачким селима у сврху идеолошког припремања народа за борбу против Аустро – Угарске."

[10] (Мастиловић 2013, p. 70)

[11] (Мастиловић 2013, p. 70)

[12] (Stojnić 2014, p. 7): " Божидар Зечевић је у јануару 1909. кренуо у Русију да би успоставио везу "с руским револуционарима и научио њихове методе тајног рада". "

[13] (Мастиловић 2013, p. 70)

[14] (Ljubibratić 1964, p. 115): "tako je poslije aneksione krize 1909. otišao u Moskvu Božidar Zečević, predsjednik društva bosansko-hercegovačkih studenata »Rad« u Beču, i tamo ostao oko 6 mjeseci. "

[15] Мастиловић, Драга (28 November 2017). "МОСТАР КАО КУЛТУРНО СРЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА". http://srbiubih.com (in Serbian). Retrieved 23 June 2019. Шта су Мостар и Херцеговина значили Просвјети може да послужи и податак да је први, а до 1920. године и једини, Просвјетин дом за ђаке отворен у Мостару, 1909. године. Те године Српско-православна општина у Мостару уступила је зграду старе српске школе за Просвјетин ђачки дом. Први префект Дома био је Божидар Зечевић, а први управник Лука Грђић Бјелокосић. У периоду 1909-1914. године у њему је живјело укупно 355 Просвјетиних питомаца. {{cite web}}: External link in |website= (help)

[16] (Dedijer 1966, p. 243):"Among his closest friends were two students born in the district of Nevesinje , Božidar Zečević and Špiro Soldo , ..."

[17] Nasa Skola. 1968. p. 499.

[18] (Stojnić 2014, p. 81)"

[19] Glasnik Jugoslovenskog Profesorskog Drustva. 1930. p. 428. ....и Божидар Зечевић, послати у Арад у интернацију:

[20] (Мастиловић 2013, p. 257)

[21] Надир Х. Дацић, "Београдски Гајрет Осман Ђикић", Универзитет у Београду, Филолошки Факултет, 2015", pages 54—77

[22] Smith 2011, p. 2: "A quote verifying the information."

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[1]