Draft:Миодраг Мија Милутиновић
Submission declined on 5 November 2024 by Qcne (talk). This is the English language Wikipedia; we can only accept articles written in the English language. Please provide a high-quality English language translation of your submission. Have you visited the Wikipedia home page? You can probably find a version of Wikipedia in your language.
Where to get help
How to improve a draft
You can also browse Wikipedia:Featured articles and Wikipedia:Good articles to find examples of Wikipedia's best writing on topics similar to your proposed article. Improving your odds of a speedy review To improve your odds of a faster review, tag your draft with relevant WikiProject tags using the button below. This will let reviewers know a new draft has been submitted in their area of interest. For instance, if you wrote about a female astronomer, you would want to add the Biography, Astronomy, and Women scientists tags. Editor resources
|
Миодраг Мија Милутиновић
• 70 година живота
• 45 година дискографско-естрадног рада
Рођен је 01. фебруара 1954. године у селу Братићи у општини Александровац (Жупа) као десети члан породице Милутиновић од мајке Рајке и оца Живка.
Основну школу завршава у суседном селу Горња Ржаница као најбољи ђак код учитељице Наде Раденковић удате Михајловић. Осмогодишњу и Средњу школу завршава у Александровцу, као Ђак генерације. На крају школовања у Жупи био је најпознатији ђак-пешак, јер је сваког радног дана од куће до школе пешачио преко 20 километара.
По завршетку средње школе, уписује Економски факултет Универзитета у Београду, који завршава за непуне три године и бива проглашен за Студента генерације Универзитета у Београду. На истом факултету уписује магистарске студије на смеру Монетарна економија у класи професора Милутина Ћировића и Жарка Ристића, где и полаже све програмом предвиђене испите. Након завршених студија одлази у Армију у гарнизон у Приштини, а по повратку из војске враћа се у своју родну и вољену Жупу, где заснива први радни однос у Скупштини општине Александровац где ради од 1977. до 1979. године. У овом периоду веома је активан у раду Омладинске организације где обавља функцију Секретара општинске организације Савеза омладине. Организује традиционалну манифестацију „Сусрети села“ и учествује у формирању прослављене жупске бригаде „Жупски виноградари“ за учешће на омладинским радним акцијама тога времена. И сам је учесник омладинских радних акција, а 1978. године био је у руководству ОРА „Ђердап 78“ у Кладову.
Као веома цењеног младог стручњака, 1979. године ангажује га предузеће „Дискос“ и поставља на функцију програмско-комерцијалног директора, где касније постаје генерални директор све до 1997. године. На захтев радника дискографске куће „Дискос“ враћа се на чело предузећа као генерални директор 2001. године где остаје до свог пензионисања. Године 2002. у Конзорцијуму са Миломиром Кнежевићем постаје власник предузећа „Дискос“, те је и дан-данас веома активан у креирању нових издања.
У свом естрадно-дискографском раду сарађивао је са највећим звездама Југословенске естраде и најплоднијим ствараоцима народне, забавне, озбиљне, џез и свих осталих жанрова музике, лепе речи, књижевности и културе. Остварује одличне контакте и сарадњу са водећим медијским кућама, образовним и школским установама, великим предузећима, културним и друштвеним организацијама, као и организацијама и удружењима аутора и интерпретатора. Мија Милутиновић је био Главни и одговорни уредник више десетина хиљада музичких и дела лепе речи, која су од посебног културног и друштвеног значаја, и то без иједног програмског промашаја. „Дискос“ и своју Жупу афирмисао је и промовисао у свим својим наступима у земљи и иностранству.
Организовао је на десетине великих концерата широм некадашње Југославије са највећимм звездама естраде. Предводио је уметнике као представнике „Дискоса“ на Фестивалима „Илиџа“, „Сплит“, „Опатија“, „Београдски сабор“, „Загребачки фестивал“, „Моравски бисери“, Фестивал народне музике у Паризу, „Међународни сајам музике“ (МЕСАМ), „Оскар популарности“, „Врњачка бања“, „Прва хармоника – Сокобања“, „Прва хармоника Шумадије“ и другим, где је остварен највећи број првих награда и победа. Организовао је и велики број хуманитарних концерата у корист појединаца, културних, спортских и других организација. У фудбалском клубу „Жупа“ често је био у руководству клуба и организовао је утакмице естрадних звезда и ветерана клуба, после којих је организовао концерте на популарној „Маракани“ у Александровцу, а приход од концерата је уступан рукометном и фудбалском клубу.
Осамдесетих година прошлог века подржао је и дао значајан допринос одржавању Naissus jazz фестивала у Нишу. Више година сва изведена дела на овом фестивалу објављивана су на плочама „Дискоса“.
Оснивач је Фестивала песама о вину и винограду „Вино и песма – Жупа“ у Александровцу, који је ове године одржан у оквиру традиционалне туристичко-привредне манифестације „Жупска берба 2024“ као јубиларни, пети по реду.
Оснивач је и обновљеног Фестивала народне музике „Врњачка бања – Нови гласови Дискоса“ на коме су представљена дела, како познатих, тако и нових аутора и интерпретатора.
С обзиром на то да је музичка индустрија у Југославији била веома развијена, Мија Милутиновић је често иницирао сусрете и сарадњу са свим дискографским кућама, почев од ПГП-а, Југотона, Дискотона, Сарајево диска, РТВ Љубљане, Југодиска, Сузи-ја, Мелоса Краљево, Комуне и др. Треба истаћи да је максималан допринос дао да „Дискос“ буде у прве три највеће издавачке куће, а у народној музици увек ПРВИ. Данас остварује изузетну сарадњу са продукцијом „Гранд“, највећом кућом на Балкану, продукцијом City records и ПГП-ом, као и са организацијом за заштиту ауторских права „Сокој“, организацијом за заштиту интерпретаторских права „ПИ“, организацијом за заштиту права произвођача фонограма „ОФПС“, Самосталним синдикатом естрадних уметника и извођача Србије и посебно са Савезом естрадних музичара и уметника Србије (СЕМУС).
Може се рећи да је један од ретких, још увек живих, естрадних и дискографских радника на Балкану, који је свој радни век у трајању од 45 година посветио музици и култури у целини, па га многи сарадници и естрадне звезде данас ословљавају са „жива легенда балканске дискографије“.
Са чланом Конзорцијума Миломиром Кнежевићем оснива прву радио станицу „Радио Дискос“ и прву телевизију „ТВ Дискос“ са регуларном фреквенцијом за локалну територију, које и дан-данас информишу грађане и афирмишу рад организација и посебно музику из богате фонотеке „Дискоса“.
За свој дугогодишњи рад у привреди има више награда од Регионалне привредне коморе Краљево и Привредне коморе Крушевац, а најпрестижнију награду, односно специјално признање Златна птица, добио је од Савеза естрадно музичких уметника Србије – СЕМУС.
Од 1980. године живи у складном браку са супругом Неном и са њом има ћерку Ану, која је професор српског језика и књижевности и заменик директора основне школе и сина Ацу, дипломираног правника који се веома успешно бави адвокатским послом. Ћерка Ана са супругом Милошем има два сина Андреја и Александра, који су дедина највећа радост. Од сина Аце и снајке Наташе очекује да га обрадују новим члановима породице Милутиновић.
ДАНАС је Мија Милутиновић
- активан у својим виноградима и воћњацима у винородној Жупи,
- активан на припреми песама за Фестивал „Врњачка бања 2025“,
- активан на припреми песама за Фестивал „Вино и песма - Жупа 2025“,
- активно ради на дигиталним издањима и дистрибуцији на онлајн видео платформама и друштвеним мрежама,
- активно ради на снимању документарног филма о Дискосу и југословенској дискографији у целини, са продуцентском кућом „Политком“ редитеља и професора Ивана Мандића,
- прикупља грађу за писање књиге „Дискос 60+“,
- активан на припреми великог Јубиларног концерта поводом 60+ година рада и постојања „Дискоса“, на коме ће се појавити преко 50 најпознатијих и најпопунарнијих естрадних уметника који су снимали за „Дискос“ и којима ће се у знак захвалности доделити признања за допринос у развоју ДИСКОС-а.