User:Palatinosunriser/sandbox

Gazimestan stone Газиместан камен Gazimestan kamen
A pillar in Gazimestan, on which the text of Stefan Lazarevic is carved
Purpose	Serbian Orthodox poem

Gazimestan stone (Serbian: Газиместан камен, romanized: Gazimestan kamen) is a record of the Battle of Kosovo in 1389, which is believed to have been composed by Prince Lazar's son and heir, Stefan. It is a laudatory poem written in the form of an apostrophe, and in it you can see the influence of church poetry, but also distant echoes of chivalric epics.

Time of creation and content

The inscription was carved into a stone pillar, which after the Battle of Angora (1402) was placed in Gazimestan, the scene of the battle. Today, this text is engraved on a small stone pillar, which is located next to the Monument in Gazimestan.

The text is addressed to the intending traveler, and its beginning is taken from an ancient epigraph and reads: "Man who enters Serbian land". It glorifies the courage and spirituality of Prince Lazar, who represents the pinnacle of human spirituality. His people shine like bright stars, like the earth with colorful flowers, dressed in gold and adorned with precious stones. This kind of depiction of the Serbian army in the Kosovo War will appear later in the folk epic (in the poem Tsar Lazar and Tsarina Milica), but also in modern poetry (by Rakić in the poem Na Gazimestanu).

The text reads in Serbian:

„Човече који српском земљом ступаш,

било да си дошљак или овдашњи,

ма ко да си и ма шта да си,

када дођеш на поље ово,

које се зове Косово,

по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,

те са њима и камену природу,

мене крстозначног као стег,

видећеш како посред поља управно стојим.

Да не проминеш и да не превидиш

као нешто залудно и ништавно,

но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,

и размотри речи које ти преносим,

и из тога ћеш разумети због ког узрока

и како и зашто ја стојим овде,

јер истину ти говорим,

ништа мање од живога,

да ћу вам изнети у суштини све што се збило.

Овде негда бејаше велики самодржац,

чудо земаљско и рига српски,

звани Лазар, кнез велики,

побожности непоколебими стуб,

доброразумља пучина и мудрости дубина,

огњени ум и заштитник странаца,

хранитељ гладних и миловање ништих,

скрбних миловање и утешитељ,

који воли све што хоће Христос,

коме иде сам по својој вољи

и са свима својим безбројним мноштвом,

колико је под руком његовом.

Мужеви добри, мужеви храбри,

мужеви, ваистину, у речи и у делу

који се блистају као звезде светле,

као земља цветовима шареним,

одевени златом и камењем драгим украшени,

многи коњи изабрани и златоседлани,

сведивни и красни коњаници њихови.

Свеплеменитих и славних

као какав добри пастир и заштитник,

мудро приводи духовне јагањце

да у Христу добро скончају

и приме мучења венац

и вишње славе учесници буду.

И тако сложно велико безбројно мноштво

скупа с добрим и великим господином,

добром душом и вером најтврђом,

као на красну дворану и многомирисану храну

на непријатеља се устремише

и праву змију згазише

и умртвише дивљу звер и великог противника

и неситога ада свејадца,

велим Амурата и сина његова,

аспидин и гујин пород,

штене лавово и василсково,

па са њима и не мало других.

О чудеса Божијих судбина,

ухваћен би храбри страдалац

безаконим агаренским рукама

и крај страдању добро сам прима

и мученик Христов постаје

велики кнез Лазар.

Не посече га нико други, о љубими,

до сама рука тога убице, сина Амуратова,

И све ово речено сврши се

лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,

а час је био шести или седми,

не знам, Бог зна. ”

Literature

• Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. ed.). Београд: Завод за издавање уџбеника. {{cite book}}: Invalid |ref=harv (help)

External Links

• Деспот Стефан Лазаревић ОВЕ РЕЧИ НАПИСАНЕ БИШЕ НА МРАМОРНОМ СТУБУ НА КОСОВУ